Модерна галерија Ваљево је основана 1985. године одлуком Скупштине Општине Ваљева, са циљем да презентује дела ликовне уметности и да доприносе тумачењу и разумевању уметничких феномена друге половине XX века. Различитим интерпретативним методама и излагачким приступима галерија делује на пољу сакупљања, селектовања, конзервације, презентовања и научне обраде артефаката.

Током година, почетна идеја да се излажу рани радови представника групе Медиала развила се у опредељеност галерије ка излагању сликарства које је блиско теоријским поставкама ове групе. Шездесетих година XX века теоретичари групе заступали су тезу да је могуће да се целокупна реалност и многострукост свих односа појавног пренесу на дводимензионалну површину платна и да се у том процесу интегришу семантички и формални елементи слике. Друго поље развоја теоријских поставки ове групе био је историзам у сликарству. Радови групе Медиала често су интерпретирани као враћање идејама надреализма. Теоретичари и ликовни критичари користе синтагму фантастични реализам и одредницу фантастично како би објаснили сликарство ове групе.

Актуелна изложбена делатност галерије одвија се у виду излагања сегмената ликовне заоставштине Љубомира Љубе Поповића, континуелног презентовања и публиковања делова ликовне збирке галерије и цикличних изложби савремених српских сликара. Сваку изложбу прати каталог чији су тектови писани у форми есеја и припадају области ликовне критике. Од 2003. године галерија је покренула програм „Један аутор једна слика“ у оквиру ког су излагана појединачна дела великог формата. На годишњицу смрти Љубе Поповића, 2017. године, организована је велика ретроспективна изложба и отворена је спомен соба са уметниковом библиотеком, личним документима и предметима из атељеа.

Од оснивања галерија је настојала да формира збирку савремене уметности на основу поклона уметника који су излагали. Данас збирка броји око 500 уметничких предмета, од којих нека имају статус Покретног културног добра Републике Србије.
Модерна Галерија Ваљево је смештена у зграду која је синтетички моделована као комбинација неокласицистичког сегмента комплекса Ваљевске гимназије и модернистичких решења Високе пословне школе струковних студија. За потребе фундуса и складиштење колекције, галерија је 2018. године од оснивача добила на коришћење зграду Ваљевске штедионице, подигнуте 1905. године по пројекту инжињера Чедомира Гагића и Леонида Зисића.

Триптих „Сећање на Џејмса Фрејзера – Триптих о материји и смрти” једна је у низу слика посвећених ствараоцима којима се Љуба дивио. Њој претходе платна „Прорицање или Омаж Артуру Кларку и Стенлију Кјубрику“, „Омаж Исидору Дикасу“, „Молитва или Кључ универзума“ са поднасловом Омаж О.В. Милошу и „Пролеће (Омаж Гоји)“. Започета тенденција одавања почасти делима и ауторима у којима сам уметник проналази инспирацију настављена је радовима: „У част Арнолду Белкину“, „Капија“ са поднасловом “У част Фредерика Пола”, „Кошмар I или у част  Фуслија“, „Пут у замак (У част Франца Кафке)“, „Крај партије (Бекет)“ и „У част Гистава  Мороа“. Љуба Поповић је избором мотива, који су већ постали обавезан део иконографије његових слика, исказао своје уверење да је задатак сликарства да постави питања о постојању, о људској судбини и страху од смрти. Назив слике је вербална допуна којом се одређује тема, а носилац је асоцијације на рад чувеног антрополога, који је за име свог капиталног дела „Златна грана“ изабрао мит о Енеји и његовом силаску у Ад.